Advertisement
14. Memorijalni turnir Ante Mihic Bogde - Vodice 2014 PDF Ispis E-mail
Administrator   
Monday, 24 November 2014

 SVE STIŽE...  ZA POČETAK IDEMO OD KRAJA KAD SMO SE KONAČNO DOBRO ORGANIZIRALE... POZDRAV EKIPI KOJA JE IŠLA RANIJE DOMA.. MI KOJE SMO OSTALE, POKAZALO SE, DOBRO SMO ORGANIZIRANE... DAKLE KRIVCA ZA SMUŠENOST TRIBA TRAŽIT MEĐU VAMA KOJE NISTE OSTALE DO KRAJA.... EVO DOKAZA..    

                                                 
 
 
Za početak evo linka sa slikicama sa stranice Vodica (klikni na link) : https://www.flickr.com/photos/infovodice/sets/72157647579229202/
 
      Aktivna Slika        
 
 
Dobro... najprije da zahvalimo našim dragim susidima, prijateljicama i prijateljima, Vodičankama i  Vodičanima na pruženom gostoprimstvu, super turniru i svemu ostalom oko čega su se morali potruditi da bi se mi svi skupa super proveli... Oni su se svi dobro potrudili oko organizacije dok smo mi svatile da je turnir tu "doma" pa ćemo lako ćemo... tako smo (dalje klikni na opširnije)

lipo krenile, nakon dobre kave i ladovine u Favorita (Ale nije još bila otvorila), prema Vodicama sa 66 auti i dva kombija... Najprije niko nije zna (šta za nas nije običaj jer se sve planira u detalje dva miseca prije) ko je u koji kombi niti ko ide s autom, ko se navećer vraća ko ostaje i tako to... ali nema veze podilili smo kombije na pušački ( i tu smo se brzo utirale mi s porocima) i na oni zdravi... naravno ovi pušački ( koji je ličija na oni iz Mučki ili bolje na bus iz Ko to tamo peva...) vozila je naša Ivana (Bog nek nan je čuva)... drugi, oni bolji, vozija je profesionalni vozač ili ti Marin brat (fala i njemu)... a autima neznam ni danas ko je iša...

               Da ce sve bit s brda s dola vidilo se po pokretu jer je dogovor bija da krenemo lipo skupa, da karusel napravimo isprid jedne birtije u Segetu i tako lipo idemo skupa ka na piru... kad najedamput mi, pušački kombi, prošli smo kraj birtije točke sastajanja i kako nikoga nije bilo krenili smo lipo naprid donjom cestom koja i priliči za takvi kombi (max. brzina 60), a još ga vozi prija šta nikad nije vozila kombi prije (doduše vozila je bager i kamion ali kombi nije plus još nikad nije vozila gomilu ljudi), dok su naše drage prije išle lipo na autoput... najedamput zvoni mobitel, zove prija Snježa i pita da di smo... da nas ne vidu iza sebe (a voze 140 na sat)... i još da su oni blizu Vodica... e pa lipo mi smo bile tek malo dalje od Trogira... ali ne žalim ni sekunde šta smo se vozile ka do Moskve... lipo smo razgledale cili krajolik, pušile, degustirale i tako sve šta uz to ide... dobro... ona smo sve lipo došle, smistile se i sve ka bog...

              Prvi dan smo satrale svih i dobile lipo sve utakmice... dok smo bile friške i zdrave... navečer smo se ludo provele ali tu se već vidilo da nećemo doma tako rano pa je bilo dobro šta bolje slavit (dok je rezultat bija pozitivan) jer ko zna šta će sutra bit...e da samo da ne zaboravim reć da smo do dvorane (pored svih auti i vozila) išle nanoge... Vodičani su kao i Slavonci koga god pitaš jel daleko nešto svi ti kažu nije... ma to je tu... pet deset minuti.... odale smo uru vrimena, a bome nas je bilo šta je tilo i odustat... na kraju smo morale prijbječ stopanju i tako nekako doplahutat do dvorane.. i opet same smo krive jer ko normalan pored 66 vozila ide igdi nanoge.... e a nije to sve.. ko da nam nije bilo dobra škola to po danu, nego smo i navećer išle ... nanoge... i vratile se ujutro... nanoge... pa sve tako nanoge... moram reć da nije bilo prije Snježe ja bi još sidila negdi na zidiću između hotela i apartmana...

                Drugi dan, ujutro zapravo malo kasnije ujutro, lipo smo nastavile di smo sinoć stale... sve je bilo ka bog osim vidnog umora od karantene... e ovaj dan dogodilo se baš ono šta sam i mislila da će bit ali ćak i gore jer smo izgubile dobivenu utakmicu, a još izgubile i drugu... možda smo ipak malo ranije tribale leć... ustvari da smo išle autima bile bi prije došle do kreveta.. a nismo ni tribale još dvi ure laprdat u sobi i tako... ali ko može platit vidit Čiki u sobi... nema toga programa koji nju može zaminit... ža mi je šta eto šira javnost nemože to vidit (jer to su snimke koje spadaju u kategoriju "samo za nas"... ali virujte vridi izgubit dvi utakmice za bit dio takvog programa... Čiki molin te zapišti rići one balade da je svi možemo naučit za drugi put ili bar daj jednoj da i ti ne zaboraviš... ja je moran bar još jednom čut jer onih zadnjih pet minuti nisan svatila.. neznan jel živa il nije...

               E sad dolazi noć drugog dana... lipo opet izlazak... izbornici  nije baš bilo dobro ( za to je kriva prva postava koja nije slušala pa nek se dobro zamilsle kad ce opet bit prva postava...) pa smo se malo zabrinile... ali prija Snježa je sve to rješila tako da smo krenile u punom broju... e ovi put nisam se dala zajebat.... opet su lipo išle nanoge.. pored 66 auti... ali prija Ivana je rekla: " E neš... ja palin kombi pa šta bude kasnije (misleći ko će vozit ujutro kad idemo leć..) tako smo nas par, bogu fala, prvi put u ovih nekoliko dana, išle auton... nemoš virovat... Sa zabave ima slika pa ne triba puno govorit... ima i videa ( većinu će ih vidit samo odabrani krug) ali i ovo je dovoljno da se vidi kako je bilo super... osjetilo se malo da žalimo šta nismo napravile šta smo tribale... ma ne radi starijih (koje su se sa turnira uvik vraćale s peharima) nego radi naših mlađih koje nikako da se dohvate jednoga (Mare nema veze eto brzo Križevci... nadoće koji pehar, pogotovo sad kad ste u formi od lige i još kad bude karantena prvo misto nam ne izmiće) ali brzo je to prošlo... Bija je jedan mali problem, i opet se postavlja pitanje organizacije - a to je sve vezano s onim kretanjem iz Trogira.... pored svog pića u prijemnom/invalidskom apartmanu niko se nije sitija ponit sa sobom pa je bila cila panika kako doć do malo višanja... mislim nismo mogle Maru pustit da ionako tužna još nema višanja.. nemoš reć bilo je za pit svega i svaćega ali... dobro nekako smo i to riješile pa je konačno sve bilo dobro...

              Treći dan ujutro probudija nas je "POŽAR" majke mi mile.. baš požar.... ustvari najprije nas se tilo namatat sa kavon ali prija Tone je rekla ma pusti to je Lela pravi se da spavaš... još ćemo malo... i sve smo se složile jer smo tek legle... ali ne bi Lela bila izbornica, dopresjednica, stegovni sudac  ( i ko zna koju još funkciju ima) da se nije dositila kako će nas natirat da otvorimo vrata i skuvamo kavu (jer samo u nas je bija špaker i kava)... počela je vikat POŽAR, POŽAR.... i tako od vrata do vrata... ne bi ja nasila da nije Tone skočila i rekla "jebate požar"... digla se i otvorila vrata... tu je bilo gotovo... krenila se kuvat kava... svaka čast izbornice.. triba znat u svakom trenu kako dišu igračice.. i ko se čega boji....

           Tako smo lipo čakulale ko zna do nekog doba kad su ove s autima (onih 66) morale krenit ća... drugi kombi dolazija je u 3 pa smo mi s prvim kombijem (pušačkim) odlučile ostat s prijama i lipo čekat njihov kombi... Išle smo lipo prošetat i naravno kad smo ostale ove koje su organizirane... organizirale smo se dobro i lipo organiziranom akcijom nabavile odojka koji se lipo ispeka na ražnju.... e to je organizirano djelovanje.... sad se vraćam na početak.. nakon svega vidi se koje su članice odgovorne za propuste u organizaciji... samo da se zna one koje nisu bile na odojku...

            Bilo je tu još puno toga, nemože to sve stat na papir niti se može preprićat, svakako, drage moje, hvala što smo takve kakve jesmo, što nam je svaki izlet onaj najbolji... što niko nikad nikome ne zamiri ništa i šta sve lipo, ka prave žene majke kraljice ostavimo u našoj kući... ajde nema tuge... počinje liga... a Križevci su skroz blizu... dobro ne bojte se.. ima vrimena za organizaciju...

             E zaboravila sam na pisat da smo između utakmica drugi dan na kavu, umisto lipo sitid ispri dvorane ili se dobro raspitat, išle na kavu u nepostoječu kavanu koja je tu negdi niz ulicu... niz ulicu je trajalo po ure vamo i tamo... baš dobro za ove šta igraju dobro su se zagijale... ali da nije svako zlo za zlo pokazalo se da na svitu ima dobroga svita... jedna žena.. videći nas kako bezglavo bauljamo ulicom gori - doli - livo -desno pitala nas priko orgade jel mi to bi popile kavu... onako izbezumljene rekle smo da tražimo tu kavu, a žena lipo, nemoš virovat, reće ajede ja vam kuvam svima kavu... ajde vi isprid dvorane donit ću ja tamo... i donese nam žena kavu... evo i sad kad se toga sitim bude mi milo oko srca... ne radi kave nego radi žene koja je pokazala kako dobri ljudi ipak još šetaju ovom planetom... hvala puno...

            Sad je stvarno THE END....

Ma znala sam da ću još nešto zaboravit... Hvala svim našim sponzorima, Gradu Trogiru i Županiji splitsko-dalmatinskoj, ali i našoj blagajnici Mireli ( ona se pobrine da ono šta sponzori daju dotekne za sve šta triba) što su nam omogućili da budemo dio ovog prekrasnog sportskog druženja.

Zadnja Promjena ( Tuesday, 25 November 2014 )
 
« Prethodna   Sljedeća »
RocketTheme Joomla Templates